ZA LEKARE Veritas Prenatalni Testovi



Uloga NIPT-a u perinatologiji

Medicinska udruženja širom sveta preporučuju svim trudnicama prenatalni skrining za ranu detekciju abnormalnosti hromozoma fetusa, gde NIPT pruža najveću pouzdanost i tačnost. NIPT je sigurna i bezbedna metoda testiranja, koja ne nosi rizik po zdravlje ploda i trudnice, i pruža najvišu stopu detekcije poremećaja hromozoma i najnižu stopu lažno pozitivnih i negativnih rezultata.

Prevalenca prenatalnih abnormalnosti hromozoma

U kategoriji aneuploidija autozomnih hromozoma, Daunov sindrom je najučestaliji i čini 53% svih abnormalnosti hromozoma objavljenih u studijama. Najčešće aneuploidije polnih hromozoma su Klinefelterov i Tarnerov sindrom. Podaci Svetske zdravstvene organizacije: Abnormalnosti polnih hromozoma čine gotovo polovinu svih hromozomskih abnormalnosti kod ljudi. 1 od 400 fenotipski normalnih ljudi (0.25%) ima neku formu poremećaja polnih hromozoma.


Pregled najčešćih i retkih hromozomskih abnormalnosti

– Down, Edwards, Patau
– Aneuploidije polnih hromozoma (Turner, Klinefelter, Jacobs, Triple X)
– Trizomije ostalih hromozoma
– Mikrodelecije



Trizomija hromozoma 21
Ova autozomna trizomija je najčešća, 1/700 živorođene dece ima trizomiju 21. Incidenca ove aberacije je znatno veća u momentu začeća, ali više od 60% trizomičnih fetusa spontano abortira, a oko 20% su mrtvorođeni. Najizrazitiji fenotipski efekti trizomije 21 su mentalna retardacija i kongenitalne anomalije srca praćene u različitom stepenu izraženim anomalijama drugih organa. Downov sindrom karakteriše i povećan rizik za pojavu akutne leukemije i prevremeno starenje. U većini slučejeva, Downov sindrom nije naslednog karaktera, već posledica slučajnih događaja tokom deobe reproduktivnih ćelija.
Prevalenca Downovog sindroma raste sa povećanjem godina starosti trudnice. Žena u 35. godini života je u riziku za rađanje deteta sa Downovim sindromom 1:360, u 40. godini rizik iznosi 1:100, a nakon 40. godine 1:50.
Trizomija hromozoma 18
Incidencija ove trizomije je 1/6000 novorođenčadi, dok 95% fetusa sa ovom trizomijom završava spontanim pobačajem. Među živorođenom decom preovlađuje ženski pol, što dokazuje da se fetusi muškog pola češće eliminišu spontanim pobačajem. Fenotip novorođenčadi sa ovom triizomijom se odlikuje multiplim anomalijama i razvojnim zastojem. Ova deca umiru brzo posle rođenja, samo oko 10% preživi prvu godinu života.
Trizomija hromozoma 13
Učestalost ove trizomije se kreće oko 1/12000 novorođenčadi. Deca su sa multiplim malformacijama i teškom intelektalnom nesposobnošću, samo oko 10% preživi prvu godinu.


Aneuplodije polnih hromozoma

Incidencija ovog sindroma je 1:2500 ženske novorođenčadi i nezavisna je od starosti majke. Turnerov fenotip karakteriše gonadalna disgenezija, usled brze atrezije folikula, što prouzrokuje primarnu amenoreju i sterilitet. Ipak, 3% ovih osoba ima menstruacije i fertilne su. Ovaj sindrom se odlikuje i nižom stopom somatskih poremećaja kao što su mali rast (125-150 cm), kratak i naboran vrat, nizak rast kose na vratu, štitate grudi, a često se javljaju i kratke metakarplane kosti, hipoplazija noktiju, pigmentni nevusi, anomalije srca I dr. Dužina života i intelektualni razvoj su normalni, ali obolele osobe mogu imati specifične kongenitivne poremećaje. Pošto je X0 konstitucija visoko letalna, procenjuje se, da je većina živorođenih sa X0 kariotipom u mozaičnoj formi.
Incidenca u opštoj populaciji je 1:1000 ženske novorođenčadi, a povećava se sa starošću majke. Fenotip ovih osoba varira i nema karakterističnih somatskih anomalija. U približno 1/3 slučajeva utvrđeni su blaža mentalna retardacija i poremećaj ponašanja. Kod nekih osoba zapažaju se poremećaj menstruacije i disfunkcija ovarijuma.
Incidenca ovog sindroma u opštoj populaciji je 1:1000 muške novorođenčadi, a povećava se u populaciji dece sa mentalnim poremećajima na 20:1000, a čak 100/1000 u infertilnih muškaraca. U detinjstvu se već zapažaju izduženi ekstremiteti, viši su od normalnih muškaraca i imaju krupne zube i evnuhoidni habitus, inteligencija je nešto niža, a oko 20% su sa blagom mentalnom retardacijom. U odrslih XXY osoba sekundarne seksualne karakteristike su slabo razvijene, zapažaju se oskudna kosmatost lica, ženski tip pubične kosmatosti; uočava se i odsustvo spermatogeneze. Rizik za rađanje dece sa ovim sindromom se povećava sa starošću roditelja.
U opštoj populaciji incidencija ove trizomije je 1:1000 muške novorođenčadi iako približno 1% spermatozoida normalnih muškaraca sadrži dva Y hromosoma. Učestalost je povećana u osoba sa mentalnim poremećajima (20:1000). Ova gonosomna trizomija nije povezana sa jasno definisanim sindromom. XYY muškarci su u proseku viši i imaju krupnije zube nego muškarci sa normalnim kariotipom. Njihova reproduktivna nije značajno poremećena.


Trizomije ostalih hromozoma

Trizomije ostalih hromozoma su najčešći uzrok spontanog pobačaja, odnosno kod većine trizomija trudnoća nije održiva. Međutim, postoje trizomije kod kojih su zabeleženi živorođeni slučajevi, sa kratkom stopom preživljavanja (trizomije hromozoma 7, 15, 19, 20). U tome je klinički značaj ranog detektovanja navedenih trizomija hromozoma u trudnoći. Dodatno, analiza svih hromozoma na trizomije savetuje se trudnicama koje imaju u istoriji prethodni spontani pobačaj.
Kada trizomija hromozoma nije održiva dolazi do spontanog prekida trudnoće. Međutim, postoje trizomije kod kojih su zabeleženi živorođeni slučajevi, sa kratkom stopom preživljavanja. U tome je klinički značaj ranog detektovanja navedenih trizomija hromozoma u trudnoći


Monozomije hromozoma

Rezultati studija su pokazali da se, među detektovanim aneuploidijama hromozoma, trizomije javljaju u oko 80% slučajeva, monozomije u 10% slučajeva (od toga je 85% monozomija X hromozoma – Tarnerov sindrom, koji je moguće detektovati myPrenatal testom, a 15% slučajeva je monozomija 21. hromozoma), multiple aneuploidije u 10% slučajeva.
Jedina monozomija autozomnih hromozoma, kod koje su zabeleženi slučajevi živorođene dece, je monozomija 21. hromozoma, koja je jako retka. Sve ostale monozomije se završavaju spontanim pobačajem u prvim nedeljama trudnoće.


Mikrodelecije

myPrenatal by Veritas analizira najčešće mikrodelecije koje su kompatibilne sa životom, a mogu biti indikacija za prekid trudnoće. Mogućnost detektovanja mikrodelecionih sindroma myPrenatal testom je od posebnog značaja, jer se oni ne mogu otkriti amniocentezom.

Odlikuje se mentalnom retardacijom, izrazitim poremećajem rastenja, anomalijama lica idr. Ove aberacije u 90% slučajeva nastaju de novo, a 10% je rezultat mozaicizma ili translokacije jednog roditelja. Incidenca sindroma je 1/50000 živorođene dece.
Ova delecija se uglavnom javlja sporadično. Novorođenče sa ovim sindromom se oglašava karakterističnim, monotonim plačem, kao maukanje mačke. Sindrom se sreće u 1% dece sa mentalnom retardacijom. Niz anomalija, među kojima su mikrocefalija, antimongoloidni položaj očiju, uši nisko postavljene, karakteriše ovaj sindrom. Mnogi bolesnici dožive zrelost iako su umno teško zaostali. Incidenca sindroma je 1/50000 živorođene dece.
Ova delecije uzrokuje poremećaje u različitim delovima organizma, a klinička slika se može ispoljiti u različitim stepenima. Znaci i simptomi DiGeorge sindroma mogu biti: rascep nepca, srčani defekti, rekurentne infekcije, karakterističan izgled lica, otežana ishrana, abnormalnosti bubrega, hipoparatireoidizam, trombocitopenija, skolioza, gubitak sluha, poremećaj učenja, poremećaj u razvoju. Osobe sa ovim sindromom su u povećanom riziku za obolevanje od autoimunih bolesti i poremećaja ličnosti. U najvećem broju slučajeva sindrom nije naslednog karaktera, oko 10% slučejeva je nasedilo poremećaj od jednog od roditelja. DiGeorge sindrom se nasleđuje autozomno dominantno. Incidenca sindroma je 1/4000 živorođene dece.
Ovaj hromozomski poremećaj obično uzrokuje tešku intelektualnu nesposobnost. Kod najvećeg broja obolelih zabeležen je poremećaj govora u vidu potpune nesposobnost govora ili izgovaraju samo nekoliko reči. Sindrom je često udružen sa emocionalnim i bihevioralnim poremećajima, hipotonijom I disfagijom. Takođe, karakterišu ih neurološki ispadi koji su posledica strukturnih oštećenja mozga. Ostali znaci i simptomi mogu biti: mikrocefalija, problem sa vidom i sluhom, defekti srca, bubrega, gastrointestinalnog i urogenitalnog trakta. U većini slučajeva poremećaj se ne nasleđuje, već nastaje de novo. U oko 20% slučajeva, sindrom je posledica nasleđenog hromozoma sa deleciojom, od jednog raditelja koji je nosilac balansirane translokacije. Incidenca sindroma je 1/10000 živorođene dece.
Prader-Willi je genetički poremećaj koji uzrokuje tešku hipotoniju, poremećaj ishrane i zastoj u rastu. Obolela deca još od ranog detinjstva jedu prekomerno i postaju gojazna. Ostali znaci i simptomi su: nizak rast, hipogonadizam, zastoj u razvoju, kognitivni poremećaji, karakteristično ponašanje, poput emocionalnih ispada i opsesivno-kompulsivnih poremećaja. Prader-Willi sindrom je posledica defekta ili inaktivacije gena na hromozomu 15. Većina poremećaja nastaje de novo, nezavisno od nasleđa.
U 70% slučajeva sindrom nastaje kao posledica delecije kopije hromozoma 15 sa očeve strane, dok u 25% slučajeva osoba sa Prader-Willi sindromom poseduje obe kopije hromozoma 15 od majke (a ni jednu od oca). Sličan mehanizam nastanka je i kod Angelman sindroma, samo što je uzrok delecija hromozoma 15 sa majčine strane ili prisustvo obe kopije hromozoma 15 od oca. Incidenca oba sindroma je 1/20000 živorođene dece.
Angelman sindrom je genetički poremećaj koji dominantno pogađa nervni sistem. Uzrokuje zastoj u razvoju, intelektualnu invalidnost, teško oštećenje govora, ataksiju, epilepsiju i mikrocefaliju. Oboleli od ovog sindroma imaju karakteristično ponašanje, radosni izraz lica, često se smeju i mašu rukama. Većina poremećaja su posledica de novo aberacije hromozoma, nezavisno od nasleđa.

Slobodnoćelisjka DNK, fetalna frakcija

Slobodnoćelijska DNK (cfDNA) podrazumeva kratke fragmente DNK lanaca koji cirkulišu u krvi. U toku trudnoće, u krvi buduće majke, otkriveno je prisustvo fetalne cfDNK, dominantno poreklom od ćelija placente, koja prisutna je u krvi trudnice već od 5. gestacijske nedelje. Udeo fetalne DNK (fetalna frakcija) u majčinom krvotoku se povećava tokom trudnoće i iznosi do 20%. Samo nekoliko sati nakon porođaja nemoguće je detektovati cfDNA ploda u krvi majke.


myPrenatal by Veritas je prenatalni test nove generacije koji omogućava pouzdano i precizno očitavanje rezultata i prilikom 1.4% fetalne frakcije, prevazilazeći ograničenja prenatalnih testova čiji limit fetalne frakcije iznosi 4%.

WGS tehnologija

Trenutno jedina dokazana metoda na polju neinvazivnih testova je “Masivno paralelno sekvencioniranje celog genoma” (“Whole Genome Sequencing-WGS”). Zapravo, 99.8% NIPT uzoraka u objavljenim studijama je analizirano na Illumina platformi tehnologijom WGS. Dodatno, u ovoj kategoriji, myPrenatal by Veritas beleži najnižu stopu neuspelih testova i najkraće vreme izveštavanja rezultata. WGS tehnologija je superiorna u odnosu na “targetirano sekvencioniranje”.
Broj analiziranih uzoraka iz svih studija (45) objavljenih na PubMed-u, na engleskom jeziku (30. april 2015.)


Stopa neuspelih testova (“Test Failure Rate”) i Fetalna frakcija

Neuspeli test oznacava nemogućnost izveštavanja rezultata. Zavisno od tehnologije za analizu fragmenata fetalne DNK, samog algoritma prebrojavanja fragmenata, ali i fetalne frakcije (udeo slobodno cirkulišuće DNA) potrebne za očitavanje rezultata razlikuju se performanse dostupnih prenatalnih testova.
Test myPrenatal by Veritas pomoću superiorne tehnologije WGS i sopstvenog SAFERTM alogoritma može detektovati hromozomski poremećaj fetusa, sa najvišim stepenom pouzdanosti i preciznosti, i u slučajevima kada udeo cfDNA u krvi majke iznosi 1,4%. Što ga čini superiornim u odnosu na ostale testove iz NIPT grupe, sa najnozom stopom neuspelih testova <0.1%.
Nemogućnost izveštavanja rezultata testa dovodi do povećanja anksioznosti i budi sumnju kod trudnice, a lekarima ne pruža konkretnu informaciju na osnovu koje bi bili preduzeti sledeći koraci. Poznato je da je nemogućnost izveštavanja rezultata povezana sa većim rizikom za prisustvo abnormalnosti hromozoma. Iako postoji mogućnost ponovne primene NIPT-a, često se dešava da rezultat opet bude “neuspešan” (u 65% slučajeva), što vodi povećanju primene invazivnih procedura.



Performanse testa

myPrenatal by Veritas je visokopouzdan test koji analizira sve hromozome ploda u trudnoći. Znanje naučnika sa Harvarda, osnivača Veritas Genetics-a, WGS tehnologija i Illumina platforma zaslužni su za to sto je Veritas Genetics svrstan u 50 pametnih kompanija na svetu, a test myPrenatal svetski lider na polju neinvazivnih prenatalnih testova.
Superiorna tehnologija testa- “Masivnoparalelno sekvencioniranje celog genoma (WGS)” najseobuhvatnija analiza 3,2 milijardi baza svih hromozoma Vaše bebe.
WGS je jedina dokazana metoda za izvođenje prenatalnog neinvazivnog testiranja. 99,8% NIPT uzoraka objavljenih u naučnim studijama na svetu analizirano na Illumina platformi WGS metodom.
WGS metoda pruža značajno bolje performance testa u odnosu na druge metode: “targetirano sekvencioniranje”, “mikroarej” i “SNP” tehnologiju:

  • Najviša preciznost >99.9% za detektovanje trizomija hromozoma 21, 18 i 13
  • Najniža stopa lažno pozitivnih rezultata <0.1%
  • Najniža stopa lažno negativnih rezultata <0.026%
  • Najniža stopa neuspelih testova <0.1%
  • Rezultat je pouzdan i sa 1.4% fetalne frakcije

Temeljno sekvencioniranje (“Deeper Dive”)

Veritas pruža pouzdan i definitivan odgovor i kod suspektnih nalaza. Koristeći dodatne metode “temeljnog”, “dubljeg” sekvencioniranja otklanja se svaka nedoumica suspektnog nalaza.

Prednosti “temeljnog”, “dubljeg” sekvencioniranja:
Eliminacija nepotrebnog odbacivanja uzoraka (slučajevi kada ostali NIPT ne mogu dati rezultat)
Eliminacija ponavljanja analiza (ponovno uzorkovanje)
Otklanjanje potrebe za analizom genetičkog materijala oca
Brzo izveštavanje rezultata

“Plitko” sekvencioniranje zahteva viši udio fetalne frakcije, kako bi nedovoljna snaga sekvencioniranja i metoda prebrojavanja bili kompenzovani. Ova metoda ne prihvata uzorke sa niskim udelom fetalne DNK, što rezultira velikim brojem odbijenih uzoraka i kašnjenjem rezultata.

Stručna podrška lekarima od strane genetičara

  • Pozitivna prediktivna vrednost PPV
  • Informativni obrazac o detektovanoj hromozomopatiji
  • Geneticko savetovanje od strane licenciranih genetičara sa Harvarda

Pozitivna prediktivna vrednost (PPV) i Informativni obrazac su prateci deo svakog pozitivnog rezultata myPrenatal testa. Lekarima su na raspolaganju sve neophodne informacije u vezi detektovane hromozomske aberacije.
PPV predstavlja verovatnoću da je pozitivan nalaz testa zaista pozitivan. Zavisi od senzitivnosti i specifičnosti testa, kao i prevalence detektovane trizomije u konkretnom slucaju. Na PPV utiču i godine starosti trudnice i gestacijska dob trudnoće. Npr. kod Daunovog sindroma prevalenca se povećava sa godinama starosti trudnice, a smanjuje sa napredovanjem trudnoće (nedeljama gestacije), dok kod Tarnerovog sindroma godine trudnice ne uticu na PPV.
Sve CLIA i CAP akreditovane leboratorije su duzne da pruzaju informacije o pozitivnoj prediktivnoj vrednosti kod pozitivnih rezultata. PPV je statisticki parameter, dok je sam rezultat testa baziran na analizi DNK materjala.
Informativni obrazac o detektovanoj hromozomskoj aberaciji pruza lekarima, kao dodatnu podrsku, sve neophodne informacije o detektovanom sindromu (klinicka slika oboljenja, ucestalost, patogeneza, prognoza bolesti, mogucnosti lecenja idr.)
Geneticko savetovanje putem Skype-a omogucava direktnu komunikaciju lekara iz Srbije sa licenciranim geneticarima Veritas Genetics-a, cineci dostupnim saznanja svetskih medicinskih strucnjaka i geneticara.